ГРАД БОТЕВГРАД, СОФИЈСКИ ОКРУГ

Екстравагантна великодушност природе, раскрсница,стратешки положај и хиљадугодишња историја чине појам модерног града, названог по генијалном бугарском револуционару Христу Ботеву.

У непосредној близини старопланинских превоја Арабаконак и Витиња, Ботевград се налази на најкраћем путу који повезује Северну Бугарску са главним градом Софијом на 47 км североисточно од ње. Налази се у западном делу сликовите истоимене долине, укупне површине 505 квадратних километара, и просечне надморске висине од 305 м. Овде је природа на невероватан начин спојила спокој и плодност ботевградског поља са величином и лепотом дела западног ланца Старе планине и предбалканских брда. На северозападу се уздиже Ржана планина, продужена на западу и југозападу одвојеним деловима Велике планине. Највиша планина која се уздиже изнад Ботевграда је Мургаш, са истоименим врхом / 1687 м /. На југоистоку је предиван планински венац од планине Било.

Много речица које се спуштају низ падине, разнолика вегетација и богата фауна допуњују природно богатство Ботевграда и региона.Повољни климатски услови и добар географски положај предодређују миленијумски развој насеља око данашњег града. Први трагови људског присуства у долини датирају од V миленијума пре нове ере. Бројни остаци тврђава, насеља и некропола сведоче о богатом трачком присуству на том подручју.

Прво насеље, нама непознатог имена, које се налази око 5 км западно од данашњег града, носи сва обележја духовне и материјалне културе својих Трачана. Због најезде варварских племена, становници насеља повукли су се у заштићеније планинско подручје. Ново насеље је названо Зелин и постоји више од миленијума.
Данашњи град настао је на месту насеља које се први пут помиње у османским матичним књигама из XVI века под именом Самундјиево. Повољни климатски услови, локација пута који повезује западне турске провинције са дунавским градовима и прометна пијаца привукли су становнике из суседних села, а посебно из Зелина, који постепено опада.

1865. године село је проглашено градом и окружним административним центром са новим именом Орхание. Годину дана касније саграђена је Сахат-кула, јединствени архитектонски споменик и симбол данашњег града.
У последњој деценији пре ослобођења Бугарске, град је постао учесник и сведок догађаја везаних за његову борбу за независност. Идеја националног ослобођења привукла је локално становништво и 1871. године Васил Левски основао је тајни револуционарни комитет у Орханију. Након што је организација откривена, 10 њених чланова је осуђено и послато у прогонство.

Године 1876. у оближње село Скравна донето је 12 глава убијених побуњеника из одреда Христа Ботева, који су сахрањени у дворишту цркве. Током руско-турског ослободилачког рата од 1877. до 1878. мештани активно подржавају западни одред генерала Гурка у зимском преласку Старе планине и 35 добровољаца Орханија пријавило се и учествовало у херојским биткама код Шипке и Старе Загоре.
Након ослобођења, град је доживео године економског напретка и криза, ратова и многих политичких промена. Године 1934. име града Орханије промењено је у име великог бугарског песника и револуционара Христа Ботева.
Ботевград је повезан са низом истакнутих личности које су дале вредан допринос од националног значаја у области науке и културе. Међу њима су Стамен Панчев - истакнути локални активиста и песник, акад. проф. др Стојан Романски, акад. проф. др Тошко Петров, акад. проф. др Асен Златаров и многи други.

Ботевград је био природни административни, економски и културни центар у региону све док насеље није проглашено градом 1866. године.
Данас је град средиште општине која се састоји од 12 села са скоро 40 хиљада становника, од којих је 24 хиљаде у граду.

Прекрасна природа, архитектонске историјске знаменитости и добро развијена инфраструктура поклони су којима Ботевград дочекује своје госте и посетиоце.