Црква Св. Петке у селу Рудару

На 3,5 километра источно од Лесковца, на огранку планине Кукавице, на Рударској коси, ван села Рудара налази се црква посвећена Св. Петки Трновској. У непосредној близини је конак с почетка XIX века  и чесма из 1869. године. Забележено је да је раније била манастирска црква, обновљена на старим темељима 1799. године. Црква која лежи у средини старог лесковачког гробља је једнобродна грађевина без куполе, пресведена подужним полуобличастим сводом са припратом на западној и полукружном апсидом на источној страни, споља прекривена двосливним кровом од ћерамида. Почетком XX века зидове је осликала чувена породица иконографа Рензовски-Зографски прекривши стари слој живописа. Живопис саме цркве је данас доста оштећен, углавном због влаге. Стари иконостас је реновиран током XX века, а оштећене иконе су замењене новим. Неке представе на фрескама  и зидовима цркве су ретке, као што је фреска архангела Рафаила и оснивача египатског пустињског монаштва Пахомија. Обилазећи ове крајеве крајем XIX века, Феникс Каниц, путописац, записао је да је ова црква „белих зидова, некадашњи манастир, омиљено место окупљања и омиљено излетиште Лесковчана.“ Конак цркве рударске један је од најлепших објеката грађанске архитектуре, тзв.Балканског стила на територији Републике Србије. Подигнут је почетком XIX века од ломљеног камена у приземљу и у бондручној конструкцији спрата са великим доксатом, испод кога је улаз у приземље. Доксат је од нивоа спрата уздигнут два спрата и чини екстеријер конака нарочито интересантним. Све до 1894. године овај конак су користили Лесковчани, јер су своје мртве сахрањивали на рударском гробљу, о чему сведоце сачувани надгробни споменици око цркве. Иако је конзервиран и рестауриран 1951. године,  данас је доста оштећен и руиниран те је неопходна санација. Црква због историјских, архитектонских и уметничких вредности данас представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја за Републику Србију.