Археолошки локалитет Царичин град

Царичин град или Јустиниана Прима (Iustiniana Prima), археолошки локалитет из шестог века налази се 29 километара југозападно од Лесковца, на седам километра од вароши Лебане, у долини која се простире између река Јабланице и Пусте реке. Археолошки локалитет Царичин град, представља један од најважнијих споменика архитектуре и урбанизма ромејског царства, не само на простору Балкана већ и шире. Подигао га је један од највећих римских императора, последњи ујединитељ источног и западног царства, градитељ највеће хришћанске богомоље Аје Софије, зачетник римског права – Јустинијан I (527–565), последњи у низу римских царева из наших крајева. У жељи да своје родно место учини достојним свога ранга, Јустинијан је подигао град коме је дао своје име. Град је био важан црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије, једне од осам у читавом царству. Оно што овај локалитет чини јединственим јесте број откривених базилика и цркви (преко 15), аквадукт дуг преко 20 километара путем кога се са Радан планине чиста вода доводила у град, али и систем канализације који је ишао испод улица. Улице овог града биле су поплочане, док су подови и зидови базилика украшаване мозаицима. Град је подигнут на стеновитом платоу највише надморске висине 395 метара, на ушћу Царичинске у Свињаричку реку. Опасан је моћним бедемима са кулама, а на југу, на најнижем делу – и воденим ровом. У ближој околини налазиле су се три утврде за заштиту. У град се улазило са јужне и источне стране, кроз три монументалне капије са кулама.  Ужи простор града (in muros), површине око 10 хектара, чине три архитектонске целине, брањене моћним каменим бедемима грађеним техником opus mixtum. На најузвишенијем делу је Aкропољ, који је био у служби архиепископије. Горњи град се простире око Акропоља и двема улицама је подељен на четири кварта. На месту где се улице секу налази се кружни трг – форум. Дуж улица налазиле су се занатске и трговачке радње, јавне грађевине и стамбени објекти. Доњи град се простире јужно од Горњег града и у њему су до сада откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт. На Царичиној речици уочавају се остаци бране–моста, изнад које се уздиже мање утврђење правоугаоног облика. На падинама око града и у равници на јужној страни, површине око 20 хектара, била су подграђа у којима су живели људи задужени за економски развој града. Они су се бавили земљорадњом, сточарством и разним занатима. Царичин град је урбанистички планиран град. У његовој изградњи примењена су сва искуства и достигнућа градитељства античког света. До данас су откривена четири прстена бедема, осам базилика, бројни јавни објекти, терме, централни трг, улице са портицима, аквадукт, велика цистерна, водени торањ, брана са језером, занатске пећи, као и мрежа фортификација у близини града. Нађено је мноштво покретног археолошког материјала: предмета од печене земље, метала, стакла, кости, као и новац који илуструју живот у граду. Царичин град је трајао свега 80 година. Подигнут тридесетих година VI века, срушен је већ почетком VII века – у налету Авара и Словена. Тада су порушени градови, фортификације и укупни систем византијске власти. Град никада није поново заживео, све до 1912. године када су отпочела прва археолошка истраживања под  руководством професора Владимира Петковића. Са извесним прекидима, она трају и данас. Нова фаза у систематском научном истраживању Царичиног града започета је 1978. године, када се истраживањима прикључује Француска археолошка школа из Рима. Предмети нађени на овом локалитету, њих 3.347, чувају се у Народном музеју у Лесковцу, а део је изложен у сталној поставци, која је отворена 2015. године. Овај археолошки локалитет један је од ретких у свету који пружа јединствени увид у урбанистички план једног римског града са мноштвом јавних и приватних грађевина. Живот Царичиног града је оличење самог Римског царства – од великог успеха и нада у обнову јединственог царства до његовог коначног краја, све то за време трајања овог града.