Археолошки локалитет Хисар

Налази се на крају издужене косе истоименог брда на левој обали реке Ветернице, са доминантним положајем изнад града Лесковца и великог дела Лесковачке котлине. Захваљујући повољном стратегијском положају и благим падинама усред плодне котлине, Хисар је насељаван од неолита до данас. Материјални трагови осам хиљада дугог људског битисања на овим просторима – делови посуда, новац, грађевински материјал, предмети од метала, стакла и кости – излазили су на светлост дана приликом земљаних и грађевинских радова, као и прикупљањем са површине од стране истраживача и љубитеља старина. Тек су, међутим, археолошка ископавања мањег обима, током 1954, 1994. и 1999. године, као и систематска ископавања у периоду од 2002. до 2008, пружила праву слику о животу на Хисару током свих периода. Периоди неолита и енеолита познати су само на основу случајно пронађених налаза. Археолошким ископавањима откривено је велико утврђено насеље из позног бронзаног и раног гвозденог доба (1350 – 1000. године п.н.е.). На платоу, највишем и доминантном делу Хисара, налазило се утврђење које је заштићено одбрамбеним ровом и опасано палисадом од дрвених стубова. Насеље се простирало и на падинама у подграђу. У овом најмоћнијем и најбоље истраженом хоризонту локалитета откривен је велики број археолошких предмета (грнчарија, оруђе и оружје) који приказују живот људи на Хисару. Током истраживања откривени су и предмети из гвозденог доба, римског, рановизантијског и средњовековног периода.